Убиство царске породице

Убиство породице Романов догодило се у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу. Руска царска породица Романов (цар Николај ІІ, његова супруга царица Александра и њихово петоро деце: Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј), као и сви остали који су одлучили да им се придруже у заточеништву – Евгеније Боткин, Ана Демидова, Алексеј Труп и Иван Харитонов, према иследнику Соколову, погубљени су ватреним оружјем и бајонетима. Према званичном извештају Совјетског Савеза, цар Николај Романов, његова породица и особље, погубљени су због претње да ће град окупирати Чехословачка легија. Заправо, убијени су највероватније по налогу Владимира Лењина, Јакова Свердлова и Феликса Дзержинског. Њихова тела су потом однета у шуму Коптјаки, где су осакаћена. 1919. године, истрага Беле гарде није успела да утврди место сахрањивања, па је закључено да су остаци краљевске породице највероватније кремирани у рову Ганина Јама, близу рудника Четири брата.

Олга

Татјана

Марија

Анастасија

Алексеј

Дана 22. марта 1917. године, Николај, који је након абдикације ословљаван као „Николај Романов”, уједињен је са својом породицом у Александровој палати у Царском Селу. Романови су осуђени на кућни притвор од стране Привремене владе, где су били окружени стражарима и ограничени на своје одаје.
Августа 1917. године, привремена влада Александра Керенског евакуисала је краљевску породицу у Тобољск, под изговором да их штити од надолазеће револуције. Ту су живели у вили бившег гувернера у поприличном комфору. Након што су Бољшевици ступили на власт октобра 1917. године, услови у којима су живели Романови постајали су све стриктнији, а разговори о томе да се Николају суди све чешћи. Николају је забрањено да носи нараменице, а стражари су често на ограду качили развратне цртеже упућене његовим кћеркама. 1. марта 1918. године, породица је била приморана да се одрекне верних слуга, путера и кафе, тако да су се хранили војном храном.[10] Како су Бољшевици постајали све јачи, влада је, по налогу Василија Јаковљева, априла 1918. године преселила Николаја, Александру и њихову кћерку Марију у Јекатеринбург. Били су заточени у кући Ипатијевих, која је тада називана „Кућа посебне намене”. Алексеј, који је патио од тешке хемофилије, био је превише болестан да би отпутовао заједно са својим родитељима, тако да није напустио Тобољск до маја 1918. године.

Извор: www.wikipedia.com